Ekologija ne mora biti u sukobu s ekonomijom

Jedna od predrasuda je da zaštita čovekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja – rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica. Tzv. “eksterni troškovi” koje proizvodi zagađivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmašivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve više ulaze u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini.
Od Stokholma do Johanesburga
Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom, međunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou.
Nešto ranije, krajem sezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija – koje su počele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.
1982. godine u Najrobiju je održana druga po redu konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na životnu sredinu.
1992. godine održana je Konferencija u Rio de Žaneiru, na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.
Pet godina kasnije u Njujorku je održana Konferencija Rio + 5, na kojoj je zaključeno da je u zaštiti naše planete postignut mali napredak.
Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra u Johanesburgu je održan Svetski samit o održivom razvoju (Rio +10).
Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednog cilja-održivog razvoja Zemlje. Osmisljen kao najveći samit Ujedinjenih nacija, na samitu je učestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloskih organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.